Najbolje je kada roditelji na samom početku donesu ispravnu odluku i svoje dete upišu u školu, u kojoj ono bude srećno, zadovoljno i uspešno do kraja školovanja!
Školu biramo na osnovu raspoloživih informacija, koje mogu biti i polu informacije, na osnovu tuđih utisaka, koji nisu naši utisci i mogu biti veoma neobjektivni, na osnovu jednog ili dva kratka boravka u istoj, često i bez upoznavanja nastavnika razredne nastave, biramo je bez stvarnog uvida u kvalitet rada. Biramo je i nadamo se najboljem!
Kako da znamo da li je škola u koju pohađa naše dete ona prava? Kako i kada da procenimo da li je možda bolje da promenimo školu?
Ako osećate da vaše dete nije bezbedno ni u fizičkom ni u psihološkom smislu, ako strepite kada ga pošaljete u školu da će se povrediti, ili da će ga neko povrediti, onda je to dovoljan razlog da se zapitate. Bezbednost dece u školama zavisi od organizacije, ozbiljnosti i posvećenosti svih zaposlenih u školi.
Ako procenjujete da kvalitet nastave nije na visokom nivou, da se deci daje manje a traži više znanja, da su metode rade zastarele, da se gradivo samo „preleće“ da bi se zadovoljila forma, da nastava nije prilagođena deci, ako se ne vodi računa o tome da svako dete ima svoj talenat, svoju prednost, svoju posebnost, onda to nije dobar put.
Ako se dete ne prati, ako se ne stimuliše pravilan razvoju njegove ličnosti i njegov sveobuhvatni napredak, ako ne vidite, vi sami, da vam je dete vrednije, da zna više, da je zadovoljnije i sigurnije u sebe nego prošle godine, onda je možda trenutak da razmotrite potencijalnu promenu škole.