Iako kao koncept postoje već više od sto godina, školske bašte kod nas predstavljaju relativno nov pojam. O njima se sve više priča kao o dobrim modelima obrazovanja u oblasti tema vezanih za ekologiju, zaštitu životne sredine, klimatskih promena, proizvodnje hrane – ali praktična realizacija ovog koncepta je ono što se tek očekuje.
Školska bašta je učionica na otvorenom u kojoj se povezuju teorija i praksa. U njoj se đaci kroz praksu i igru upoznaju sa prirodnim procesima, uče se saradnji i strpljenju i stiču zdrave životne navike.
Proces učenja u školskoj bašti daje deci širi pogled na svet, mogućnost da sagledaju sve veze koje postoje u prirodi i da uvide svoj značaj u toj vezi, tom krugu, tom lancu ishrane.
Takođe, aktivnosti i zadaci iz programa školske bašte grade kod dece važne društvene veštine. Uče ih odgovornosti, komunikaciji, empatiji, timskom radu i liderstvu. Bašte takođe neguju osećaj pripadnosti, okupljajući roditelje, nastavnike, učenike i članove zajednice.
U vremenu kada tehnologija postaje sve prisutnija, školska bašta je dobra platforma za upoznavanje đaka sa osnovnim principima i procesima u prirodi, pa samim tim i dodatna spona između dece i prirode.
Uloga nastavnika u razvoju školske bašte je ključna. Nastavnik je odgovoran za planiranje, organizovanje i vođenje svakog iskustva u bašti, sa ciljem da se olakša razumevanje teorije kroz njenu primenu u praksi.
Nastavnik mora osigurati da, kroz školsku baštu, učenici zaista razumeju sadržaje osmišljene u planiranju školskog kurikuluma, učinkovito uspostavljajući uzročno-posledične veze i osiguravajući da učenici pravilno primenjuju znanje stečeno u učionici. Naša učiteljica, Vesela Mačkić, će sa đacima već od prvog razreda praktikovati aktivnosti u školskoj bašti.
